Vratio se iz Nemačke sa ušteđevinom, pa za pet meseci ostao bez svega: „Sada me je sramota da idem nazad“

Jedna ispovest izazvala je veliku raspravu među ljudima sa Balkana. Muškarac koji se posle više godina rada u Frankfurtu vratio kući sa planom da pokrene sopstveni posao tvrdi da je za svega nekoliko meseci ostao bez novca i da sada razmišlja o povratku u Nemačku.

Prema Blicu, reč je o Hrvatu koji je naveo da se posle šest godina rada u Nemačkoj vratio u Hrvatsku sa oko 18.000 evra ušteđevine, verujući da će tim novcem uspeti da započne nešto svoje. Umesto novog početka, kaže da je za pet meseci potrošio ušteđevinu i ostao bez stabilnog izvora prihoda.

On navodi da je u Frankfurtu imao sigurnu platu od oko 2.300 evra, dok sada ozbiljno razmišlja da se vrati nazad, iako ga, kako piše, prati osećaj neuspeha i stida zbog takve odluke. Važno je, međutim, naglasiti da je ovo lična ispovest iz društvene mreže, a ne zvanična analiza ili statistički pregled povratnika iz inostranstva.

Rasprava ispod objave pokazala je koliko su ljudi podeljeni oko iste teme. Jedni su mu poručivali da nema razloga da ga bude sramota i da se vrati tamo gde može ponovo da stane na noge, dok su drugi isticali da je problem možda bio u lošem planiranju i nerealnim očekivanjima od ušteđevine.

Bilo je i onih koji osporavaju njegovu tvrdnju da „kod kuće nema posla“, uz argument da posla ima, ali da su plate znatno slabije nego u Nemačkoj. Upravo tu leži i glavni nerv ove priče: mnogi naši ljudi maštaju o povratku, ali se tek po povratku sudare sa realnošću nižih primanja, nesigurnijeg tržišta i bržeg topljenja ušteđevine nego što su planirali. Taj zaključak je izveden iz same rasprave.

Za Balkance u Nemačkoj ova priča je važna jer pogađa vrlo poznatu dilemu: da li ostati u sistemu koji je hladniji, ali finansijski sigurniji, ili se vratiti „svome“, uz veći emotivni komfor, ali i mnogo veći ekonomski rizik. Ovaj slučaj ne dokazuje da je svaki povratak greška, ali veoma jasno pokazuje koliko romantizovanje povratka može skupo da košta kada nema čvrstog plana, rezerve i realne procene tržišta.