Koliko Balkanci stvarno troše na hranu u Nemačkoj: 300 evra mesečno ili ipak mnogo više?

Nova rasprava među našim ljudima u Nemačkoj otvorila je staro pitanje: da li dve osobe zaista mogu da preguraju mesec sa 300 evra za hranu? Blic prenosi da je polemika krenula iz Facebook grupe „Balkanci u Nemačkoj“, a većina komentara ide u jednom pravcu — 300 evra mesečno danas deluje kao budžet za puko preživljavanje, ne za normalnu ishranu.

Prema prenetim komentarima, spor je počeo kada je jedan član grupe tvrdio da on i supruga troše oko 300 evra mesečno, kupujući uglavnom u Lidlu i Aldiju, dok je drugi tvrdio da njemu i ženi ode oko 800 evra iako, kako kaže, ne kupuju ništa luksuzno. Upravo ta razlika između „može se“ i „to nije realno“ pokrenula je lavinu odgovora.

U komentarima se ponavljaju slične brojke: za dvoje ljudi mnogi navode oko 400 do 600 evra mesečno, za tročlanu porodicu oko 600 do 700 evra, dok se za četvoročlane porodice često pominje raspon od 800 do 1.000 evra, a ponegde i više. Blic prenosi i ekstremnije primere — od samaca koji troše manje od 200 evra jer jedu na poslu, do domaćinstava koja prelaze 1.000 evra mesečno.

Najvažnije je, međutim, da ova priča nije zvanična statistika nego presek iskustava ljudi iz jedne online rasprave. To znači da brojevi zavise od veličine porodice, toga da li se kuva svaki dan, gde se kupuje, koliko se jede meso, da li se kupuju „bio“ proizvodi, kao i od toga da li u računicu ulaze samo hrana ili i kućne potrepštine.

Kada se uporedi sa zvaničnim nemačkim podacima, vidi se zašto je 300 evra mnogima zazvučalo nerealno. Destatis navodi da su privatna domaćinstva u Nemačkoj u 2023. prosečno trošila 436 evra mesečno na hranu, piće i duvan. Po veličini domaćinstva, prosek je bio oko 254 evra za jednočlano domaćinstvo, 480 evra za dvoje, 612 evra za troje i 703 evra za četvoro.

Drugim rečima: za samca je 300 evra još i zamislivo, ali za dvoje je to već ispod zvaničnog proseka, a za porodice sa decom uglavnom premalo za opuštenu i kvalitetnu kupovinu. To ne znači da je nemoguće proći jeftinije, već da to obično traži strogu disciplinu, akcije, diskonte, manje bacanja hrane i dosta odricanja. Taj zaključak je izveden iz poređenja Blicove rasprave i podataka nemačkog saveznog zavoda za statistiku.

Za Balkance u Nemačkoj ova tema pogađa pravo u svakodnevicu, jer se baš na hrani najbrže vidi razlika između „živeti normalno“ i „stalno stezati kaiš“. Zato je možda najpošteniji zaključak sledeći: 300 evra mesečno može da bude izuzetak, ali nije cifra na koju većina porodica danas realno može da se osloni bez ozbiljnog spuštanja standarda.