Zašto je dizel često skuplji od benzina? Evo šta zapravo podiže cenu na pumpama

Mnogi vozači se iznenade kada na pumpi vide da je dizel skuplji od benzina, iako su godinama bili naviknuti na suprotnu situaciju. Na prvi pogled to deluje nelogično, ali iza takvih cena stoji nekoliko vrlo konkretnih razloga. Prvi je odnos ponude i tražnje. U Evropi se dizel i dalje mnogo koristi u kamionskom transportu, dostavi, poljoprivredi i delu industrije, pa čim poraste potražnja u tim sektorima, raste i pritisak na cenu dizela. Evropska komisija u svojim pregledima tržišta redovno prati razlike u cenama benzina i dizela, kao i poreske komponente koje direktno utiču na ono što vozači plaćaju na pumpi.

Drugi važan razlog je rafinerijska proizvodnja. Iz iste količine sirove nafte ne dobija se beskonačno goriva, a rafinerije moraju da balansiraju koliko će proizvesti benzina, a koliko dizela. Kada je tražnja za dizelom velika, a kapaciteti ograničeni, dizel lako postaje skuplji proizvod. To se posebno vidi u kriznim periodima, kada poremećaji u snabdevanju ili jača globalna tražnja prvo pogode upravo srednje destilate, među kojima je i dizel. Evropski energetski bilteni pokazuju da se cene naftnih derivata u EU prate odvojeno i da se dizel i benzin ne kreću uvek istim tempom.

Treći faktor su porezi i državna politika. U nekim zemljama benzin je više opterećen akcizama, u drugima je razlika manja, a negde dodatne ekološke dažbine i CO2 mere dodatno menjaju odnos cena. Zbog toga vozači često imaju utisak da „nije stvar samo u nafti“, i u pravu su — veliki deo konačne cene goriva čine porezi, takse i PDV, a ne samo sama sirovina. Evropska komisija i Eurostat redovno ukazuju da su porezi na energente važan deo ukupne maloprodajne cene u državama EU.

Na cenu dizela dodatno utiče i sezona. Tokom hladnijeg dela godine raste potreba za proizvodima iz iste rafinerijske grupe kao što su lož ulje i drugi srednji derivati, pa to može da pogura cenu dizela naviše. Kada se na to dodaju geopolitičke tenzije, problemi u transportu ili slabiji rafinerijski kapaciteti, dizel vrlo lako preskoči benzin. Upravo zato vozači ne treba da gledaju samo sirovu naftu, već i širu sliku tržišta energenata.

Najkraće rečeno: dizel nije skuplji od benzina zato što je „bolji“ ili „lošiji“, već zato što na njegovu cenu jače utiču transport, industrijska potražnja, rafinerijska ograničenja i poreska politika. Zbog toga se odnos cena menja, pa u jednom periodu dizel bude jeftiniji, a u drugom skuplji od benzina. U Evropi to odavno više nije izuzetak, nego sasvim realna pojava na tržištu goriva.