Gotovo pola miliona građana Srbije odselilo se u zemlje EU od 2013. godine

Za nešto više od jedne decenije iz Srbije je u zemlje Evropske unije otišlo gotovo pola miliona ljudi. Prema dostupnim podacima za period od 2013. do 2024. godine, u države EU emigriralo je ukupno 494.048 građana Srbije, dok je samo tokom 2024. godine u neku od članica Unije otišlo oko 46.000 ljudi.

Podaci pokazuju da je odlazak iz Srbije postao dugotrajan i stabilan trend, a ne privremena pojava. U odnosu na period od pre desetak godina, broj ljudi koji odlaze u zemlje EU ostao je visok, dok se istovremeno smanjuje ukupan broj stanovnika Srbije. To znači da iseljavanje sve više utiče i na demografsku sliku zemlje, ali i na tržište rada, obrazovni sistem i dugoročni razvoj.

Kada je reč o destinacijama, najveći broj građana Srbije u 2024. godini otišao je u Nemačku, gde je izdato oko 14,5 hiljada prvih boravišnih dozvola. Odmah iza nje nalazi se Hrvatska sa oko 10.000 izdatih dozvola, dok slede Austrija i Slovenija sa po oko 4.000, a zatim Slovačka sa približno 2.500.

Razlozi za odlazak razlikuju se od zemlje do zemlje, ali dominiraju posao, školovanje i porodično spajanje. Evropski podaci pokazuju da su dozvole za rad i dalje među najvažnijim legalnim kanalima ulaska za državljane zemalja koje nisu članice EU, dok obrazovanje i porodični razlozi takođe imaju veliku ulogu u ukupnim migracijama.

Posebno je upadljivo da zemlje Evropske unije i dalje ostaju glavno odredište za građane Srbije koji traže stabilnije poslove, veće zarade i dugoročniju sigurnost. Nemačka se već godinama izdvaja kao najvažnija destinacija, ali broj odlazaka u Hrvatsku pokazuje da se migracioni tokovi ne kreću samo ka najbogatijim državama EU, već i ka tržištima rada koja su bliža, jezički pristupačnija ili administrativno jednostavnija za zapošljavanje. To je zaključak koji proizlazi iz rasporeda prvih dozvola po državama.

Iako brojke same po sebi ne govore da li su ljudi otišli privremeno ili trajno, one jasno pokazuju razmere trenda: za 11 godina iz Srbije je u EU otišao broj ljudi približan populaciji jednog velikog grada. Zbog toga se pitanje iseljavanja više ne posmatra samo kao lična odluka pojedinaca, već i kao ozbiljno društveno i ekonomsko pitanje koje će Srbija sve teže moći da ignoriše.